BI­JE­LO PO­LjE - Udar­nič­ki i slo­žno, ka­ko to zna­ju pra­ve kom­ši­je, u bje­lo­polj­skom na­se­lju Stroj­ta­ni­ca po­di­že se ku­ća Ke­mu Se­li­mo­vi­ću, ko­ji je bez kro­va nad gla­vom ostao pri­je de­se­tak da­na ka­da je nje­go­va imo­vi­na stra­da­la u po­ža­ru. Na no­voj ku­ći ro­go­ve je ju­če po­sta­vi­lo 15- ak Ke­mo­vih kom­ši­ja. Ka­ko to obi­ča­ji na­la­žu na ro­go­vi­ma su se vi­jo­ri­li pe­ški­ri i ko­šu­lje, a Ke­mo Se­li­mo­vić, ne­mo­ćan da bi­lo šta po­mog­ne, le­ži na Hi­rur­ško – or­to­ped­skom odje­lje­nju bje­lo­polj­ske Op­šte bol­ni­ce. U bol­ni­ci je do­spio sa­mo dan na­kon što mu je ku­ća iz­go­re­la u po­ža­ru.
Se­li­mo­vić ka­že da ni­je mo­gao da vje­ru­je da će ta­ko br­zo do­bi­ti krov nad gla­vom, i da ima ta­kvih lju­di ko­ji su sprem­ni da po­mog­nu dru­go­me. Ka­že da je Bi­je­lo Po­lje ovim ge­stom po­lo­ži­lo is­pit hu­ma­no­sti i su­ži­vo­ta lju­di raz­li­či­tih vje­ra i na­ci­ja.
-Po­ka­za­li su mi fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma sam vi­dio da je ku­ća ozi­da­na i da su po­sta­vlje­ni ro­go­vi. Kom­ši­je su mi po­ru­či­le da će br­zo pre­kri­ti krov cri­je­pom i on­da omal­ta­ti unu­tra­šnjost ove mo­je, mo­gu je na­zva­ti pra­ve pa­la­te. Oče­ku­jem da će po­ne­ko ne­što da mi ku­pi, na­pra­vi ili po­klo­ni da opre­mim so­bu i ku­pa­ti­lo ka­ko bih po­no­vo mo­gao da ko­li­ko -to­li­ko nor­mal­no ži­vim- ka­že Se­li­mo­vić, i do­da­je da je nje­go­va ku­ća bi­la naj­sta­ri­ja u Rom­skom na­se­lju i da je pri­li­kom po­ža­ra sve iz­go­re­lo pa i nje­go­va lič­na do­ku­men­ta i zdrav­stve­na knji­ži­ca. Ka­že da je po­ku­ša­va­ju­ći da sa­ni­ra sta­nje na zga­ri­štu slo­mio kuk, te da će mo­ra­ti po­kri­ti tro­ško­ve bol­nič­kog li­je­če­nja.
- Ka­da sam na fo­to­gra­fi­ja­ma vi­dio da su kom­ši­je ozi­da­le mo­ju no­vu ku­ću za­pla­kao sam od sre­će, jer sam vi­dio da ne­što zna­čim i da me ni­je­su za­bo­ra­vi­li. Hva­la mo­jim kom­ši­ja­ma na tom ve­li­kom ge­stu – po­ru­ču­je Se­li­mo­vić iz bol­nič­kog kre­ve­ta.
Dok su slo­žno po­sta­vlja­li ro­go­ve na Se­li­mo­vi­će­voj ku­ći kom­ši­je iz Stroj­te­ni­ce ima­li su sa­mo ri­je­či hva­le za Ke­ma.
-Za­slu­žio je Ke­mo ovo što ra­di­mo. Do­bar je kom­ši­ja. Vri­je­dan, ra­dan i po­šten. Sva­ko­me je spre­man da pri­sko­či u po­moć. Je­dva če­ka­mo da mu obez­bi­je­di­mo krov nad gla­vom. Da ka­da iza­đe iz bol­ni­ce uđe u svo­ju no­vu ku­ću ko­ja je isti­na ma­la, ima sa­mo 20 kva­dra­ta, ali je nje­go­va – na­gla­ša­va Ra­di­vo­je Pe­ro­vić, je­dan od ini­ci­ja­to­ra ove hu­ma­ne ak­ci­je.
Po­ma­gao je sva­ko ko je ko­li­ko mo­gao. Ne­ko euri­ma, po­ne­ko do­nio dio ma­te­ri­ja­la, a svi slo­žno ra­dom. Pet­ko Ko­jo­vić is­ti­če da ne­ma ve­ćeg za­do­volj­stva ne­go po­mo­ći ono­me ko je u ne­vo­lji.
-Ži­vi­mo do­bro sa na­šim kom­ši­ja­ma Ro­mi­ma. Slo­ga vla­da i ne­ma­mo ni­je­dan pro­blem. Za­to ni­je­smo ča­si­li ni ča­sa kad je tre­ba­lo Ke­mu pri­sko­či­ti u po­moć. Oče­ku­je­mo da sad pro­ra­di hu­ma­nost u lju­di­ma i po­mog­ne onaj ko mo­že da mu za­vr­ši­mo kom­plet­nu ku­ću. Ko že­li ne­ka do­đe do rom­skog na­se­lja u Stroj­te­ni­ci i ne­ka pru­ži na ne­ki na­čin po­moć- po­ru­ču­je Ko­jo­vić.
Ke­mo­ve kom­ši­je pod­sje­ća­ju da je u po­moć pr­vi pri­sko­čio Alek­san­dar Žu­rić, pred­sjed­nik Op­šti­ne, ko­ji je dao 1.000 eura, pa on­da Mi­loš Vo­ji­no­vić ko­ji je dao gra­đu, Pa­jo Pe­ro­vić po­klo­nio gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal, Nik­son Se­li­mo­vić dao blo­ko­ve, Ti­le No­vo­vić vo­do­vod­ni ma­te­ri­jal, De­jo Fu­run­džić i bra­ća Be­go­vić da­li trak­tor za ra­do­ve, a Mu­za­fer Su­lje­vić ma­ši­nu...M.N.